ULEPŠAVANJE Kleopatre

” It has always been preferable to attribute a woman’s success to her beauty rather than to her brains, to reduce her to the sum of her sex life.” 

Oduvek je bilo prihvatljivije da se uspeh neke žene pripiše njenoj lepoti nego njenoj pameti, sa ciljem da se ona sama svede na zbir njenog seksualnog života.
Stacy Schiff, Cleopatra: A Life
Nefertiabet stela sa reljefom, muzej Luvr. Iz knjige Istorija muzeja Luvr.
Nefertiabet stela sa reljefom, muzej Luvr. Iz knjige Istorija muzeja Luvr.

Razgovoram s Jovanom o tome zašto se žene uopšte ulepšavaju? Ona kaže da je jednako loše ulepšavati se zbog muškaraca, kao što je bilo užasno ulepšavati se zbog udovoljavanja bogovima.

Ja mislim da se žene ulepšavaju zbog drugih žena. Da bi pobedile, vladale, spasile se, osećale se moćno u odnosu na ostale.

U Egipatskom delu smo. Sastoji se iz više prostorija, veoma je velik  i ima zaista svašta zanimljivo.

Prolazimo pored niza vitrina. Pojavljuju su boje i metali. Impresivan civilizacijski skok. Meni nedostaje nešto između pećine i piramide. Između kamena i zlata.

Kozmetički proizvodi su veoma zastupljeni u egipatskoj svakodnevnici. Sapun nije postojao u to vreme ali Egipćani su se prali i istovremeno ritualno kupali koristeći biljni pepeo koji su dodavali vodi. U papirusima su pronađeni zapisi o prvim receptima za pastu za zube. To je bila mešavina meda i aromatičnih biljaka  koja se žvakala u cilju održavanja oralne higijene.

Bronzano ogledalo 1400 p.n.e. iz muzeja Luvr, fotografija iz knjige Istorija muzeja.
Bronzano ogledalo 1400 p.n.e. iz muzeja Luvr, fotografija iz knjige Istorija muzeja.

 

Primećujem izloženo ogledalo.Ima dršku. Čitam kako su Egipćani udarali grumen bakra sve dok ne dobiju tanak metalni film koji su potom glancali sve dok površina ne bude dovoljno sjajna da reflektuje lik.

Jovana me pita neobično pitanje:

Misliš da se Kleopatra ogledala i pitala “ogledalce, ogledalce moje…”? A šta ako je zla veštica iz Pepeljuge inspirisana Kleopatrom?

Smejemo se i kažem da obožavam s njom da tako špekulišem na razne teme.

Jovana i ja. Predah uz flašicu vode koju smo podelile.
Jovana (levo) i ja (desno). Predah uz flašicu vode koju smo podelile.

Pomislim da pokrenem temu : zašto su zle žene iz literature uvek obavezno i ružne, ali odlučim da to ostavim za kasnije, više ide uz Lujeve, život na dvoru i ulepšavanje dvorskih dama.

Dolazimo do činijica za razne preparate koje su Egipćani koristili. Ima zaista interesantnih. U principu oni su mešali prahove, biljna ulja, životinjske masti, neorganske prahove iz prirode (alabaster, so, natrijum i kalcijum karbonat), med i mnoge druge kako bi napravili svoje kozmetičke preparate.

Depilacija i brijanje važni su iz magijsko-religioznih uverenja Egipćana da su dlake nečiste. Na papirusima je pronađena autobiografija Sinuha koji je po kazni (zbog organizacije atentata na dvoru) živeo kao beduin. Nakon mnogo godina i  povratka u kraljevsku palatu  morao je da prođe kozmetičke tretmane da skine sa sebe godine. Tretmani za Sinuha su uključivali : kupanje, češljanje, brijanje,depilaciju, tretmane melemima od biljaka i masažu…

Kleopatra, Tutenkamon i Nefertiti. Ručno slikan papirus.www.johnyandgod.com
Kleopatra, Tutenkamon i Nefertiti. Ručno slikan papirus.www.johnyandgod.com

Dezodoransi su bili kaše spremljene od mirišljavih sastojaka, mahune od rogača i utrljavani su ispod pazuha.

Za žene parfemi su imali magijsko značenje. A to možda i danas važi u neku ruku. Parfemi su bili zapravo ulja ili životinjska mast u koju su natopljene biljke : tamjan, kardamom, cimet, kleka, mira. Gustina i konzistencija se regulisala dodavanjem vrelog loja ili četinarske smole. Kakav proces! Danas se kreme ugušćuju raznim vrstama polimera koji mogu biti sintetski i prirodni. Četinarska smola je prirodni polimer. Razmišljam kako su uzeli baš smolu za ugušćivanje, kako su zaključili da je baš ona pogodna a ne na primer so ?! Spominjem so zato što se ona koristi ponekad za ugušćavanje gelova za tiuširanje i kupki. Ali nikako za kreme.

Tutenkamonova oprema za sahranu je sadržavala 350 litara različitih mirišljavih materija napravljenih na ovaj način.

Koristili su i perike napravljene od  perli, cveća ili od ljudske kose koju su često bojili. Protiv ćelavosti i sede kose Egipćani su se borili alhemičarskim receptom gde se u ricinusovo ulje izgnječe bobice kleke. Perut se lečila pastom od samlevenog i isprženog ječma u masti.

Šnale i češljevi su pronađeni u mnogim egipatskim grobnicama. I obilje nakita.

Jovana kaže da se nada da ćemo videti bar jedan make up kit među silnim vitrinama sa kako ona kaže grnčarijom i ćasama.

Komentarišem kako se uvek spominje lepota Nefertiti i Kleoptre i kako se pitam da li su one koristile svoju lepotu svesno.

Mnogo godina kasnije ću pronaći Plutarhove zapise u kojima on kaže kako je u vreme Cezara ona bila još neiskusna devojčica, dok se Marko Antoniju predstavila na vrhuncu svoje lepote. Plutarhovi zapisi kažu  kako je Kleopatrina lepota zapravo ležala u njenom šarmu, duhovitosti i slatkom tonu njenog glasa.

I govorila je najmanje devet jezika, to je takođe Plutarh pisao.-kaže Jovana. Jovani su važni jezici. U vreme šetanja muzejom ona je student francuskog jezika.

Sve to mi zamišljamo. Mislim, sve su to mitovi koji su nastali u našoj imaginaciji.Kao i lepota Nefretiti. Kako možemo znati kako je zaista izgledala, mislim uživo. Za prinađenu mumijuse  ni ne zna da li je njena ili nije. I šta je uopšte u to vreme ljudima bilo lepo?! Ljudi vole priče.

Nefertiti, bista iz muzeja u Berlinu
Nefertiti, bista iz muzeja u Berlinu

Jovana će šest godina kasnije meni poslati sliku iz  muzeja u Berlinu sa porukom – Zar nije lepa?

Kad pomislim na kozmetiku i Egipat ja pomislim na šminku, kaže ona. Šminkali su se i žene i muškarci.Najviše pažnje su obraćali na ulepšavanje očiju. Indijsko mastilo za trepavice i obrve. Senke za oči su bile crne, braon ili zelenei  pravili su ih od antimona , olovo sulfida ili magnetita. Oni su mrvljeni do praha i mešani sa lojem i pčelinjim voskom . Zelena senka je sadržala malahit što je hidratisani karbonatni materijal koji sadrži i bakar.

Ruževi za usta i obraze su bili oksidi bakra pomešani sa feldspatom od žute do braon boje.

hijeroglifi koju su nas upoznali sa civilizacijom starog Egipta
hijeroglifi koju su nas upoznali sa civilizacijom starog Egipta

Egipćani su  bili u službi bogova šta god da su radili, pa čak i kada su se ulepšavali. Robovali su bogovima i sami su imali robove. Ko su naši bogovi za koje se ulepšavamo? Nametnuti kodeksi? Da li smo robovi sopstvenim slabostima i ukusima drugih? Kada smo robovi, a kada robovlasnici? Isto je to sve, kažem potišteno…

Nije isto,kaže Jovana. Mi imamo izbora, a oni nisu imali.

Imamo iluziju izbora, uporna sam…

 

 

 

Advertisements

4 thoughts on “ULEPŠAVANJE Kleopatre

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s