reFORMULATION of F1 peeling

Piling tela je važan pre nanošenja kreme i pre masaže
Piling tela je važan pre nanošenja kreme i pre masaže

Čitam i slušam ovih dana kako se ljudi žale na suvu kožu po telu. Takvo stanje je očekivano (i veoma neprijatno) nakon zime. Suva koža ume da svrbi, da se beli i peruta i daje neprijatan osećaj  koji zateže. Suvoća kože dodatno se pogoršava upotrebom sapuna  i gelova za tuširanje.

Kako se pravilno negovati i rešiti problem suve kože po telu?.

Recept glasi  : piling +krema

 

Trudim se da svima objasnim koliko je piling važan i koliko je u neku ruku mazanje kreme skoro pa  besmisleno ako se pre toga ne uradi piling. Piling možete uraditi i rukavicom za kupanje i on ne mora da bude grub. Važno je samo da se skine površinski mrtvi sloj kože kako bi se krema bolje upila.

F1 detox peeling koji mi stoji na polici u laboratoriji nikako ne uspeva da pronađe put do klijenata. To me obeshrabruje i imam ideju da ga učinim atraktivnijim proizvodom nego što je sada, da ga jednostavno PREformulišem.

Današnja tema u ESTAR lab-u je bila:  kako učiniti prijatnijim F1 DETOX BODY PEELING.

Na početku je bio providan gel sa mrvicama koji miriše na lavandu ( meneje  podsećao na miris ormana moje bake u kom je čuvala bunde od moljaca:)

Prva knjiga o aromaterapiji izdata 1937godine. Dopunjeno izdanje 1992.
Prva knjiga o aromaterapiji izdata 1937godine. Dopunjeno izdanje 1992.

Miris eteričnog ulje lavande nekima smeta, a ono je poznato kao : antiseptik, opušta mišiće, pomaže zarastanje ožiljaka, umiruje psihu. Pitala sam se šta bih mogla da dodam a da se taj miris malo ublaži ? Da lavanda ostane, a da dodamo još neki kvalitet ovom pilingu.

Možda neko ulje i/ili eterično ulje. Citrusi bi malo ublažili lavandu. Moram prelistati Gattefosse’s Aromatherapy da vidim šta se sve slaže sinergistički. Za eterična ulja ako se mešaju važno je da budu u sinergiji i da ne ometaju dejstvo jedna drugom.

Šta bih još mogla da dodam?

Pročitala sam savet dana na Savršenoj kako treba jesti avokado ako imate suvu kožu i to me je inspirisalo da i njega dodam. Ulje avokada neguje suvu kožu i kosu čak  i ako se upotrebljava spolja. Mi ga preporučujemo i za masažu lica. U gel se može dodati mali ali dovoljan  procenat ulja. Nakon dodavanja ulja, gel postaje mutan odnosno izgleda mlečan.

kada se doda ulje u providan gel on se zamuti
kada se doda ulje u providan gel on izgleda mlečno providan

Eterična ulja dodajemo u masažna ulja da bi postigli i aromaterapijski efekat tokom masaže uporedo sa fizioterapijskim efektom opuštanja mišića.

Pre masaže takođe je važno uraditi piling tela!

Miris je mnogo prijatniji nakon dodavanja eteričnog ulja pomorandže. Ono je jarko narandžaste boje i dodaje se u malom procentu . Njegove glavne osobine su : detoksikacija, antiseptička funkcija, korisno je i u tretmanima kože sa celulitom. Ono i  uveseljava um  . Preporučuje se za negu suve kože i za tretman kože sa dermatitisom u alternativnoj medicini. I što je jako važno dobro se slaže sa lavandom.

 

Razlog zašto se retko ovako divne i delotvorne komponente ne dodaju u tzv WASH OFF  proizvode, odnosno one koji se ispiraju je naravno ekonomski. Eterična ulja su veoma skupa kao i biljna ulja visokog kvaliteta.

sada je naš INCI sastav sledeći:  voda, glicerin, propilen glikol, ekstrakt jasmina, avokado ulje, mrvljene čestice kajsije, polisorbat 20, fenoksi etanol i etilheksil glicerin, eterično ulje lavande, eterično ulje pomorandže, karbomer, natrijum hidroksid, tetranatrijum EDTA

Na kraju smo dobili novi F1 detox body peeling i ostaje nam još samo da ga isprobamo,.

Novi F1 detox peeling sa eteričnim uljem pomorandže i avokado uljem
Novi F1 detox peeling sa eteričnim uljem pomorandže i avokado uljem

 

 

 

ULEPŠAVANJE Kleopatre

” It has always been preferable to attribute a woman’s success to her beauty rather than to her brains, to reduce her to the sum of her sex life.” 

Oduvek je bilo prihvatljivije da se uspeh neke žene pripiše njenoj lepoti nego njenoj pameti, sa ciljem da se ona sama svede na zbir njenog seksualnog života.
Stacy Schiff, Cleopatra: A Life
Nefertiabet stela sa reljefom, muzej Luvr. Iz knjige Istorija muzeja Luvr.
Nefertiabet stela sa reljefom, muzej Luvr. Iz knjige Istorija muzeja Luvr.

Razgovoram s Jovanom o tome zašto se žene uopšte ulepšavaju? Ona kaže da je jednako loše ulepšavati se zbog muškaraca, kao što je bilo užasno ulepšavati se zbog udovoljavanja bogovima.

Ja mislim da se žene ulepšavaju zbog drugih žena. Da bi pobedile, vladale, spasile se, osećale se moćno u odnosu na ostale.

U Egipatskom delu smo. Sastoji se iz više prostorija, veoma je velik  i ima zaista svašta zanimljivo.

Prolazimo pored niza vitrina. Pojavljuju su boje i metali. Impresivan civilizacijski skok. Meni nedostaje nešto između pećine i piramide. Između kamena i zlata.

Kozmetički proizvodi su veoma zastupljeni u egipatskoj svakodnevnici. Sapun nije postojao u to vreme ali Egipćani su se prali i istovremeno ritualno kupali koristeći biljni pepeo koji su dodavali vodi. U papirusima su pronađeni zapisi o prvim receptima za pastu za zube. To je bila mešavina meda i aromatičnih biljaka  koja se žvakala u cilju održavanja oralne higijene.

Bronzano ogledalo 1400 p.n.e. iz muzeja Luvr, fotografija iz knjige Istorija muzeja.
Bronzano ogledalo 1400 p.n.e. iz muzeja Luvr, fotografija iz knjige Istorija muzeja.

 

Primećujem izloženo ogledalo.Ima dršku. Čitam kako su Egipćani udarali grumen bakra sve dok ne dobiju tanak metalni film koji su potom glancali sve dok površina ne bude dovoljno sjajna da reflektuje lik.

Jovana me pita neobično pitanje:

Misliš da se Kleopatra ogledala i pitala “ogledalce, ogledalce moje…”? A šta ako je zla veštica iz Pepeljuge inspirisana Kleopatrom?

Smejemo se i kažem da obožavam s njom da tako špekulišem na razne teme.

Jovana i ja. Predah uz flašicu vode koju smo podelile.
Jovana (levo) i ja (desno). Predah uz flašicu vode koju smo podelile.

Pomislim da pokrenem temu : zašto su zle žene iz literature uvek obavezno i ružne, ali odlučim da to ostavim za kasnije, više ide uz Lujeve, život na dvoru i ulepšavanje dvorskih dama.

Dolazimo do činijica za razne preparate koje su Egipćani koristili. Ima zaista interesantnih. U principu oni su mešali prahove, biljna ulja, životinjske masti, neorganske prahove iz prirode (alabaster, so, natrijum i kalcijum karbonat), med i mnoge druge kako bi napravili svoje kozmetičke preparate.

Depilacija i brijanje važni su iz magijsko-religioznih uverenja Egipćana da su dlake nečiste. Na papirusima je pronađena autobiografija Sinuha koji je po kazni (zbog organizacije atentata na dvoru) živeo kao beduin. Nakon mnogo godina i  povratka u kraljevsku palatu  morao je da prođe kozmetičke tretmane da skine sa sebe godine. Tretmani za Sinuha su uključivali : kupanje, češljanje, brijanje,depilaciju, tretmane melemima od biljaka i masažu…

Kleopatra, Tutenkamon i Nefertiti. Ručno slikan papirus.www.johnyandgod.com
Kleopatra, Tutenkamon i Nefertiti. Ručno slikan papirus.www.johnyandgod.com

Dezodoransi su bili kaše spremljene od mirišljavih sastojaka, mahune od rogača i utrljavani su ispod pazuha.

Za žene parfemi su imali magijsko značenje. A to možda i danas važi u neku ruku. Parfemi su bili zapravo ulja ili životinjska mast u koju su natopljene biljke : tamjan, kardamom, cimet, kleka, mira. Gustina i konzistencija se regulisala dodavanjem vrelog loja ili četinarske smole. Kakav proces! Danas se kreme ugušćuju raznim vrstama polimera koji mogu biti sintetski i prirodni. Četinarska smola je prirodni polimer. Razmišljam kako su uzeli baš smolu za ugušćivanje, kako su zaključili da je baš ona pogodna a ne na primer so ?! Spominjem so zato što se ona koristi ponekad za ugušćavanje gelova za tiuširanje i kupki. Ali nikako za kreme.

Tutenkamonova oprema za sahranu je sadržavala 350 litara različitih mirišljavih materija napravljenih na ovaj način.

Koristili su i perike napravljene od  perli, cveća ili od ljudske kose koju su često bojili. Protiv ćelavosti i sede kose Egipćani su se borili alhemičarskim receptom gde se u ricinusovo ulje izgnječe bobice kleke. Perut se lečila pastom od samlevenog i isprženog ječma u masti.

Šnale i češljevi su pronađeni u mnogim egipatskim grobnicama. I obilje nakita.

Jovana kaže da se nada da ćemo videti bar jedan make up kit među silnim vitrinama sa kako ona kaže grnčarijom i ćasama.

Komentarišem kako se uvek spominje lepota Nefertiti i Kleoptre i kako se pitam da li su one koristile svoju lepotu svesno.

Mnogo godina kasnije ću pronaći Plutarhove zapise u kojima on kaže kako je u vreme Cezara ona bila još neiskusna devojčica, dok se Marko Antoniju predstavila na vrhuncu svoje lepote. Plutarhovi zapisi kažu  kako je Kleopatrina lepota zapravo ležala u njenom šarmu, duhovitosti i slatkom tonu njenog glasa.

I govorila je najmanje devet jezika, to je takođe Plutarh pisao.-kaže Jovana. Jovani su važni jezici. U vreme šetanja muzejom ona je student francuskog jezika.

Sve to mi zamišljamo. Mislim, sve su to mitovi koji su nastali u našoj imaginaciji.Kao i lepota Nefretiti. Kako možemo znati kako je zaista izgledala, mislim uživo. Za prinađenu mumijuse  ni ne zna da li je njena ili nije. I šta je uopšte u to vreme ljudima bilo lepo?! Ljudi vole priče.

Nefertiti, bista iz muzeja u Berlinu
Nefertiti, bista iz muzeja u Berlinu

Jovana će šest godina kasnije meni poslati sliku iz  muzeja u Berlinu sa porukom – Zar nije lepa?

Kad pomislim na kozmetiku i Egipat ja pomislim na šminku, kaže ona. Šminkali su se i žene i muškarci.Najviše pažnje su obraćali na ulepšavanje očiju. Indijsko mastilo za trepavice i obrve. Senke za oči su bile crne, braon ili zelenei  pravili su ih od antimona , olovo sulfida ili magnetita. Oni su mrvljeni do praha i mešani sa lojem i pčelinjim voskom . Zelena senka je sadržala malahit što je hidratisani karbonatni materijal koji sadrži i bakar.

Ruževi za usta i obraze su bili oksidi bakra pomešani sa feldspatom od žute do braon boje.

hijeroglifi koju su nas upoznali sa civilizacijom starog Egipta
hijeroglifi koju su nas upoznali sa civilizacijom starog Egipta

Egipćani su  bili u službi bogova šta god da su radili, pa čak i kada su se ulepšavali. Robovali su bogovima i sami su imali robove. Ko su naši bogovi za koje se ulepšavamo? Nametnuti kodeksi? Da li smo robovi sopstvenim slabostima i ukusima drugih? Kada smo robovi, a kada robovlasnici? Isto je to sve, kažem potišteno…

Nije isto,kaže Jovana. Mi imamo izbora, a oni nisu imali.

Imamo iluziju izbora, uporna sam…

 

 

 

MIKS ili kako život liči na proces izrade kreme

Mixing one’s wines may be a mistake, but old and new wisdom mix admirably

Mešanje vina može da bude užasna ideja , ali mešanje starih mudrosti sa novim  je nešto vredno divljenja

Bertolt Brecht

ohlađena krema u kutiji
Gotova krema u kutiji ima ravnu površinu, čvrsta je i nema pene na vrhu. A kako smo došli do toga?

 

Zašto je važno pravilno mešati sastojke za kremu, za parfeme, sastojke za život, sastojke za odnose…

Nije važno samo šta se meša i u kom odnosu. Važno je i na kojoj temperaturi, na kom pritisku u kakvoj posudi.

Da ilustrujemo ….

Sigurna sam da niste videli nikad kockastu šerpu za kuvanje. Šta mislite zašto?

Na trećoj godini fakulteta u sklopu predmeta Tehnološke operacije učila sam  sve vrste operacija koje su moguće u industriji između ostalih  i mešanje. Nakon dobra dva meseca učenja gde je potrebno savladati kako radi  preko 200 vrsta uređaja, mnoge formule i teorije, na ispitu me dočekalo pitanje:

krema,gel,antirid
kako izmešati 0,2 g mirisa i  2kg kreme? ili 0.05g EDTA u kilogram kreme?

1. Na koji našin biste izmešali 2g (npr soli) sa 2 kg (npr brašna) a da budete sigurni da je tih 2 g soli ravnomerno raspoređeno?

Tada nisam mogla sasvim  da dokučim važnost praktičnog značaja svih tih teorija o mešanju. Danas kada se sa ovim problem susrećem svakodnevno i to u uslovima daleko od idelanih (ograničena oprema) sve mi je kristalno jasno.

Mešanje koje spominjem se odnosi na kuhinjske aktivnosti zato što nam je to svima blisko. Ja često umem da kažem kako “kuvam” kremu i kako moram da pazim da mi krema ” ne zagori” . Nije to dalako od istine .

U laboratorijskim uslovima kod proizodnje krema često je potrebno izmešati sastojke na neobične načine pod tačno definisanim uslovima.Tako na primer ponekad je potrebno izmešati velikom brzinom i na visokoj temperaturi sastojke vodene i uljane faze  i nakon toga dok se krema hladi meša se sporo.

Ponekad krema već kreće da se steže (moja baka je tako govorila za puding), a moramo dodati i miris i konzervans na temperaturi ispod 40 C.  I kako onda tako polu čvrstu – polu tečnu kremu sipati, a da površina  bude idealno glatka i ravna ?  Jako teško …

Dodavanje biljnog ekstrakta biljke margosa u kremu
Dodavanje biljnog ekstrakta, mirisa i konzervansa  u kremu

A tek kad se od brzog mešanja stvori pena. Otvroite kremu i kada uronite prst naidjete na penu i tek dublje na kremu. Šta onda?

Pena se mora na neki način ukloniti pre nego što se sasvim ohladi.

A kako ćemo znati da se biljni ekstrakt dobro izmešao  (on je tečan a krema već polu čvrsta)?

Tu  bih dodala  još i krajnje podešavanje pH vrednosti, gde je potrebno dodati bukvalno par kapi rastvora u 2 kg kreme koja je već polučvrsta i tih par kapi ravnomerno rasporediti. Izazov koji moj posao čini interesantnim .

Estar formule, since 2003.
Estar formule, since 2003.

Čitava nauka stavljena je u pogon da se izuče i pronađu najbolji načini za mešanje. Postoji mnogo različitih uređaja koje možete da izaberete da mešate tečnosti, prahove ili njih međusobno. Funkcionalnost kreme, dužina njenog trajanja pa čak i njen izgled veoma zavise od mešanja.

 

 

Ista formula primenjena na dva različita načina daće različit krajnji rezultat.

Alhemiju ne čini samo formula, ona je tesno vezana sa procesom.

Formula za kremu i formula za život
Formula za kremu i formula za život

Sve me to neodoljivo podseća na život.  Roditelji, autoriteti, knjige koje čitamo,čak i filmovi  nam daju nekakve formule za sreću. Mi ih dobro naučimo, vremenom doterujemo i prepravljamo. Biramo sami uređaje u kojima ćemo mešati naša i tuđa iskustva, dodajemo mirise u skladu sa našim emocijama koje nekad i same mogu biti pomešane. 

 

 

 

Život je alhemija.

Da li ste razmislili zašto šerpa ili lonac nisu nikad okrugli?

OSETLJIVOST. STATUS COSMETICUS. ŽAOKA. IDI U PERŠUN

The finest qualities of our nature, like the bloom on fruits, can be preserved only by the most delicate handling. Yet we do not treat ourselves nor one another thus tenderly.

Najfiniji kvaliteti naše prirode, kao cvetanje cveća, mogu biti sačuvani delikatnim rukovanjem.Ipak mi ni sebe ni jedni druge ne tretiramo tako nežno. Henri David Thoreau

colours christiane vleugels
photo: four, mfcater.net

2010.godine u Parizu, na  In Cosmetics-u slušala sam veoma zanimljivo predavanje na temu kako korisnici kozmetičkih preparata percepiraju svoju kožu. Rezultati tog obimnog istraživanja koje je sproveo Euromonitor International su za mene bili veoma zanimljivi.

Zaključak je sledeći: među ljudima preovladava mišljenje da imaju osetljivu  i specifičnu kožu.

I dok čak 62% žena tvrdi da ima osetljivu kožu, realnost je zapravo takva (da od njih 62% koje tako misle) samo 10% ima zaista ono što se stručno naziva osetljiva koža. Takođe, euromonitorov predavač je tvrdio da će se te brojke malo povećavati u budućnosti.

Danas, 2015.kada kontaktiram sa klijentima i razgovaram o odabiru krema, mogu da kažem da samo jedna od dvadeset žena kaže da ima normalnu kožu.

Sve ostale žene tvrde da im je koža: osetljiva, jako osetljiva, da im ništa ne prija, ekstremno osetljiva…

Jedan od zadataka pri formuliasnju kreme je i razumevanje potrebe onoga ko će tu kremu koristiti. Bilo da je ta potreba stvarna ili proizvod uverenja.

Ponekad se obeshrabrim i mislim kako je došlo do toga da smo postali tako osetljivi? Da to nije neka naša potreba da u ovom uniformisanom,ponekad ukalupljenom svetu zadržimo svoju posebnost. Da li se kada biramo kreme zapravo bavimo sobom i svojom posebnošću u koju smo, ko zna zašto, prestali da verujemo?

Kada bi mene pitali kakva mi je koža rekla bih sledeće: osetljiva, reaktivna, sa potvrđenom alergijom na nikl i kobalt.

 

Paule Klee, Eroor in Green. Greška u zelenom
Paule Klee, Error in Green. Greška u zelenom

Šta je to osetljiva koža?

Pod pojmom osetljive kože podrazumeva se burna i neprijatna reakcija kože na čestu i produženu upotrebu nekog svakodnevnog kozmetičkog proizvoda (Handbook of cosmetic science and Technlogy, treće izdanje,2009.).

Ovakva definicija je veoma opšta i neprecizna. Neki se ne slažu sa pojmovima često i produženo zato što se reakcija može javiti i nakon samo jedne upotrebe.

Stručnjaci iz nauke i industrije definiciju su korigovali i složili se da osetljiva koža podrazumeva subjektivni osećaj neprijatnosti koji nije praćen imunološkim odgovorom. Pojave koje prate ovaj neprijatni osećaj su zatezanje, prolazno crvenilo, osećaj peckanja, zažareno lice, kratkotrajna isušenost delova kože, ponekad čak i skidanje slojeva. Bilo kakav napredak u pravom definisanju osetljive kože sputan je i činjenicom da klijent u suštini sam daje dijagnozu i određuje stepen te osetljivosti. Adekvatni testovi osetljivosti ne postoje. Važno je naglasiti da većina kozmetičkih preparata, a naročito u velikim kompanijama, prolaze ozbiljna klinička i dermatološka testiranja. Sve to ne sprečava osećaj netolerancije koji ima 62% klijenata.

lepota
Originalna fotografija ESTAR seruma.by studio Kamasi

 

Celokupnu situaciju sa iritacijama kože dodatno komplikuju : genetika, uticaj hormona, trenutna vlažnost kože, regija gde se iritacija javlja, trenutno stanje organizma, eventualne prethodno preležane bolesti i uticaj spoljašnje sredine.

Ovo je važno da bi razlikovali pojam osetljive kože od alergijskih reakcija na neku određenu supstancu u kozmetičkom proizvodu i raznih kožnih oboljenja. Iako oboljenja kože ne zavise od preparata koji se upotrebljava, stanje se može pogoršati i dodatno zakomplikovati upotrebom neodgovarajuće kreme. Pitanjem alergija i kožnih oboljenja bave se lekari-dermatolozi,alergolozi. Ako ste imali bilo kakvu siutuaciju koja liči na alergiju, iritacija čije posledice dugo traju obavezno se obratite za savet lekaru.

Moja preporuka je da ako imate osetljivu kožu svaki novi proizvod koji uzimate prvo testirate. Ja obično stavim novu kremu iza uha tako da zahvatim malo bradu. Testiranje na unutrašnjoj strani zgloba me je često prevarilo, u smislu da reakcije nije bilo, dok bi se kasnije na licu reakcija pojavila.

Žaoka. Idi u peršun

Paul Klee, Seventeen irr
Paul Klee, Seventeen irr

Evo i nekih stručnih definicija i sasvim sam sigurna da se svi možemo pronaći u njima.

Fisher: je definisao Status Cosmeticus-stanje gde klijenti isprobavaju najrazličitije kozmetičke proizvode i žale se da ne mogu ni jedan od njih da tolerišu (najčešće na licu).

Pons-Guiraud: je predložio tri grupe 1.veoma osetljiva koža-reaktivna i na spoljne i na unutrašnje faktore sa akutnim i hroničnim simptomima 2-koža osetljiva na okruženje-tanka,često suva koža sa tendencijom da se zacrveni i koja reaguje prvenstveno na uslove iz spoljnog okruženja 3.kozmetički osetljiva koža-prolazno reaktivna na specifičan i tačno definisan kozmetički proizvod

Muizzuddin: je nešto drugačije klasifikovaoove grupe 1.delikatna koža-lako se narušava zaštitna funkcija(barijera) i nije praćena intenzivnom upalnom reakcijom 2 reaktivna koža-snažna uplana reakcija 3 žaoka-pojačana neurosenzorna percepcija i na najmanju stimulaciju

Moguća objašnjenja hiperosetljivosti kože dali su naučnici koji su u potrazi za razumevanjem istraživali biofizičke parametre. Došli su do veoma uopštenih karakteristika osetljive kože : povećan transepidermalni gubitak vlage odnosno suvlja koža, više pH vrednosti, nizak nivo sebuma,povećan neurosenzorni input zbog izmenjenih nervnih završetaka, veće otpuštanje neurotransmitera i njihovo slabije uklanjanje.

Elisabeth Hack, Experience the wave
photo : Elisabeth Hack, Experience the wave

Osetljivost je nasledna i stečena. Na koji način je stečena teško je otkriti.

Kao da smo svi išli u peršun a nismo nosili rukavice. Ta narodna psovka je nastala, kažu, zato što je peršun nešto bez čega svi možemo pa kada nekom kažeš da ide u peršun stavljaš mu do znanja da nije važan . A peršun je takođe nešto što izaziva snažnu alergijsku reakciju kod velikog procenta ljudi i zato je potrebno da se uvek nose rukavice kada se bere.

I bez obzira na to da li su naše reakcije umišljene ili stvarne, da li smo status cosmeticus-i ili žaoke, naše rukavice za peršun moraju biti testeri svega što stavljamo na svoju kožu.

 

 

 

 

 

 

Ulepšavanje

ISTORIJA ULEPŠAVANJA ŽENE

U pratnji je nauka o kozmetici

 

Ova serija tekstova odraz je mog ličnog interesovanja za istoriju nauke i razvoja ljudske misli. Pokušaću da dočaram čitaocu kako to ulepšavanje ljudskog izgleda obuhvata mnoge grane čiste i primenjene nauke.

Možda se na prvi pogled čini da nauka i lepota nemaju mnogo toga zajedničkog, a kozmetologija je proizvod ukrštanja medicine,farmacije,hemije, psihologije,sociologije pa čak i pravne nauke.

Otisci šaka paleolitskih umetnika na zidovima pećine Chauvet (Ardèche, Francuska) www.theselfportraitoftheartist.wordpress.com
Otisci šaka paleolitskih umetnika na zidovima pećine Chauvet (Ardèche, Francuska) http://www.theselfportraitoftheartist.wordpress.com

Jedna je ideja koja je sve ove ozbiljne teme povezala u to čudno klupko. To je ideja o lepoti.

Dostojevski je tek 1869 rekao kako će lepota spasiti svet, a ljudi su se od praistorije tako ponašali. Kao da je ona baš ta koja će ih spasiti. Šta nas to napada pa se mi spašavamo? Da li odatle potiče ta ponekad opsesivna potreba za ulepšavanjem?

Koji su to načini na koje su društvene i istorijske prilike uticale na kanone lepote i da li oni uopšte postoje? Ili postoji samo ljudska priroda koja teži da bude ista i istovremeno i različita, da bude bolja (od drugih), lepša?

Sva ta pitanja su nešto što me pokreće u mom radu i ono što je kreiralo ESTARlozofiju u mom umu i kao rezultat nastala je ESTARalhemija i moja laboratorija.

Zaključila sam da lepota definitivno dolazi negde iznutra i da je ona vanvremenska, postoji i uvek će postojati. Kao energija ne može biti uništena već se samo pretvara iz jednog oblika u drugi.

Pišem ove redove kako bi prenela svoje ideje.

Pokušaćemo da za trenutak, živimo i ulepšavamo se kao naše praprijateljice koje su živele kroz vekove.

Na ovom putovanju očekujem da će biti mnogo učenja i mnogo iznenađenja.

DEO PRVI

Ili kako još uvek živimo u praistoriji

A woman without paint is like food without salt, Plautus

Žena bez šminke je kao jelo bez soli, Plautus -rimski filozof

 

Benaki muzej u Atini i Luvr u Parizu, Korice knjiga-vodiča kroz muzej,
Benaki muzej u Atini i Luvr u Parizu kao lični doživljaj. Na slici su korice knjiga-vodiča kroz muzej.

 

Šetam kroz muzej.Oduvek sam volela deo sa nakitom. Fascinirana sam činjenicom da se kopča za minđušu nije promenila od Antičke Grčke. To je ona lepota u jednostavnosti. U koji god muzej da odem tražim te delove gde je izložen nakit i sve vezano za ulepšavanje. Svaki put se oduševljavam.

Jovana me pita kako mi taj nakit već ne dosadi i kostatuje da je u suštini sve isto ili slično.

Praistorija leži unutar staklenih vitrina. Na zelenom plišu su nekakve izbušene kosti i mnogo crvenog praha u kamenim činijama. Moja praprijateljica Neandertalka je to koristila da se ulepša. Kako se zvala? Nije imala ime. Kako se oblačila? Da bi se obukla možda je morala da ubije životinju. Ona je te kosti uvlačila u uši, ne mogu to ni da zamislim. Verovatno je i ona osećala bol na isti način kao i mi sada. I trpela je, kao i mi sada što trpimo. Crveni prah je oksid gvožđa. Simbol je krvi koja se smatrala izvorom života. Ovim oksidom se mazalo telo pre odlaska u lov. Odmah su mi na pamet pali sprejevi za potamnjivanje tela, kao odgovarajući naslednik oksida gvožđa.

I oksid gvožđa se još uvek koristi u kozmetici kao pigment, samo se ne uzima iz prirode već proizvodi sintetski. Da bi se izbegli teški metali.

Zamišljam je. Smešna je i u isto vreme simpatična. Niska, zdepasta, jakih mišića, širokog nosa. Da li se ogledala u nekoj reci i mislila o sebi da je lepa? Nije ona mislila.

Tek je Homosapienka postala svesna sebe i prirode oko sebe. 

Moje ćerke Sofi i Lea ispred muzeja Krapisnkog pračoveka U Hrvatskoj 2013.godine.
Svesne sebe: Sofija i Lea ispred muzeja Krapinskog pračoveka U Hrvatskoj 2013.godine.

 

Imala je i više boja na raspolaganju. Gledam u činije i vidim ugalj, braon pigmente i tri nijanse crvene boje, žutu i crni svetlucavi hematit. Vadim iz tašne neseser i otvaram svoju paletu sa senkama za oči. Upoređujem sa činijama iza stakla, osmehujem se. To su iste zemljane boje. Lepo mi stoje zbog boje očiju. Da li je ona nanosila boju rukama? Da li je kvasila telo pre toga. Kako je skidala svoju praistorijsku šminku?

Unutrašnje strane knjige vodiča iz muzeja Luvr u Parizu
Unutrašnje strane knjige vodiča iz muzeja Luvr u Parizu

 

Zamišljam sve te slojeve zemljanih prahova na njoj. Mora da ju je peklo i svrbelo, mora da je trpela. Trpljenje za lepotu– kako smo uopšte dozvolile da se taj koncept toliko razvije i usavrši.

Da li je to praistorijski gen koji je toliko jak da opstaje i ne mutira?

Paleolitka je sašila sebi garderobu od krzna. Sećam se izloga iz male ulice u centru mog grada. Krznar. Pisalo je na vratima: vršim sve prepravke krznenih i kožnih predmeta. Uvek mi je izgledao jezivo taj izlog, prelazila sam na drugu stranu ulice. Kada sam saznala šta je astragan nisam spavala celu noć i rešila sam da nosim veštačko krzno. Pravo krzno greje, a veštačko ne. Vunene čarape greju zimi,a termo čarape od veštačkih materijala su samo debele čarape. Tu je prioroda pokazala svoju moć.

Neolitka (što već zvuči kao pravo ime) prestala je da lovi i upoznala je biljke. Ona nije svesno ni na nivou znanja upoznala njihove osobine. Ipak ih je gajila i koristila ih putem probe i greške. Gledam u fografije koje su arheolozi zabeležili na zidovima pećina. To su nam jedini svedoci tog vremena. I neki fosili.

Školjke kao činije za zemljane prahove.Britanski muzej,London
Školjke kao činije za zemljane prahove.Britanski muzej,London

Vidim malu posudu nalik na teglicu, napravljena je od roga neke životinje. U njoj se mešala svinjska mast sa crvenim oksidom gvožđa. Rumenilo. I veoma velike školjke služe kao pudrijere. Oduševila sam se dizajnom te ambalaže. Još uvek volimo pakovanje. Na osnovu njega stvaramo ideju o onome šta je unutra. Ambalaža nam probudi neku emociju na osnovu koje kreiramo mišljenje i uverenje o sadržaju. Poverujemo u slogan ili ne. Znamo da li je za nas ili nije.

Razmišljajući o tome popela sam se na sprat i došla do Egipta.

Jovani je dosadilo, predlaže kafu u restoranu na vrhu zgrade pa ćemo nastaviti. Uveravam je da će joj Egipat sigurno biti zanimljiviji.

Kafa se puši iz šoljice, miris mi ulazi u nos. Ispijanje kafe je postao ritual, pitam se kada.

Nastaviće se…