Man grooming-ulepšavanje muškarca

photo: Berberski i vlasuljarski establišment,grafika Robert Bénard[1762]
photo: Berberski i vlasuljarski establišment,grafika Robert Bénard[1762]
“turn him into stars and form a constellation in his image. His face will make the heavens so beautiful that the world will fall in love with the night and forget about the garish sun.” William Shakespeare,Romeo and Juliet

 Pretvori ga u zvezde I formiraj konstelaciju sa njegovim likom.Njegovo lice će napraviti nebo toliko lepim da će se svet zaljubiti u noć I zaboraviće na drečavo sunce

Vilajam Šekspir, Romeo I Julija

 Istorija

Na prvi pogled čini  se da je ulepšavanje muškarca tekovina modernog vremena i zato je možda intersantno da otkrijemo kada je sve počelo.

Proučavajući muške navike kod nege kože, kose i uopšeno govoreći ulepšavanja stižemo u davnu prošlost. Prvi načini na koji su se muškarci ulepšavali bilo je tetoviranje i šminkanje. Još 100 000 godina pre nove ere kod Neandertalaca srećemo ulepšavanje (grooming )koje nosi sa sobom smisao obreda I pretvaranje muškarca u ratnika i lovca iscrtavanjem tela.

I dok se muškarci briju (prema podacima  dobijenim iz arheoloških iskopavanja u Egiptu) od perioda između  3000-4000 godine pre nove ere., prvi brijač za jednokartnu upotrebu proizveden je tek 1960.godine. Na početku su koristili bakarne brijače  i nakon brijanja su baš kao i žene tog vremena, kožu omekšavali eteričnim ili biljnim uljima, što im je ujedno i pomagalo da održe mlad i zdrav izgled. Egipćani su koristili redovno maske i pilinge za lice, farbe za kosu, šminkali su oči i usta.

saloni za muškarce , nekada
saloni za muškarce , nekada

Koncept berberina Rimljanima je predstavio jedan grčki trgovac oko 300.godine pre nove ere. Rimljani su to oduševljeno prihvatili sve dok rimski imperator Hadrijan koji je imao teške kožne probleme nije pustio bradu kako bi prikrivao svoje bubuljice i crvenilo kože. U to vreme muškarci su sledili svog lidera te je brada došla u modu, a brijanje i nega su potisnuti.

Na razne načine  i u raznim oblicima, nega kod muškaraca se nastavila do 1000. godine naše ere. Tada uglavnom pod uticajem crkve, u mračnom srednjem veku, nega muškarca skoro sasvim umire.

Renesansa je donela ponovno rađanje i napredak  na svim poljima pa je tako usledio i razvoj kozmetičkih proizvoda.

Predvođeni ekstravagantnim francuzima na štiklama sa  perikama, puderima na licu, nacrtanim mladežima, muška kozmetika se širi Evropom. Eterična mirisna ulja zamenjena su  prvim muškim parfemima.

Kolonjska voda i italijansko jutro

Voda iz Kelna. Naziv za vodeno alkoholni rastvor eteričnih ulja. Nastala je u Kelnu u Nemačkoj 1709.godine. Izumeo ju je Italijan  Farina koji je u pismu svom bratu napisao da je napravio jednu citrusnu vodu koja ga podseća ma miris italijnskog ranog jutra. Kolonjska voda u to vreme bila je toliko skupa da se distribuirala samo po dvorovima i kraljevskim porodicama.Vredela je otprilike pola godišnje plate jednog službenika.

I danas taj proizvod teško da može biti prevaziđen po svojoj revolucionarnosti i sofisticiranosti.

Sadašnjost. Postoje li razlike?

Danas se ravnopravno neguju I muškarci I žene. Skoro sve vrste tretmana za ulepšavanje koriste oba pola (tretmani za lice i telo, masaže, depilacije, solarijumi, plastična hirurgija, botoks I fileri. Asortiman krema je skoro podjednako širok i za muškarce i za žene.

Razlike

Koža muškaraca i žena se razlikuje. Muškarci imaju generalno deblju kožu koja se sporije tanji sa godinama. Produkcija sebuma se smatra većom kod muškaraca iako se rezultati istraživanja na tom polju veoma razlikuju i to u zavisnosti od rase, tipa kože (podneblja odakle potiču). Kod žena, sa godinama proizvodnja sebuma opada brže. Za pH kože, transepidermalni gubitak vlage, boju i reljef kože nisu potvrđene značajne razlike. Muškarci našeg podneblja imaju proširene pore na koži I veću sklonost ka aknama.

Kozmetika za muškarce bi trebalo da ispunjava nekoliko važnih uslova:

Da se brzo i lako upija, da bude što manje lepljiva. Krema bi trebalo da bude hidrantna ali da ne ostavlja masan trag na površini. Mora da osvežava i u isto vreme umiruje. Ako izuzmemo proizvode za brijanje, ostali proizvodi za negu su uglavnom lagani hidrirajući losioni i kreme, kreme protiv bora, kreme za negu očne zone. Specijalni proizvodi se neznatno razlikuju, recimo pilinzi za mušku kožu se uglavnom prave abrazivniji, sa krupnijim I grubljim piling česticama.

Bilo da kozmetiku kupuju sami, bilo da im kozmetiku kupuje ženska osoba, muškarci brinu o svojoj koži, takođe cene i vole negovan i čist izgled. Dobro su informisani I biraju kreme koje će koristiti.

Za Sokrata cilj života je bio hedonizam. Kozmetika za muškarce možda treba da ima takvu notu, Sokratovsku. Uživanje prilikom nege je imperativ i sloboda za svakoga. Kreme za muškarce neka budu kreme za hedoniste.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s